Senka - Dušan Ceranić 

2019-05-14

Senka

Uhvaćen svetlom ulične lampe,
sretoh senku samotnog stvora,
pripalih cigaru i tiho rekoh:
"Hajmo polako, skoro će zora."
I ona krenu korakom mojim,
prati me usud, ko verno pseto,
prepuna sumnje u jutra nova,
da l' će joj lice tražiti neko.
Te nesta tako sa prvim svetlom,
sakri se iza moga mraka
u oči upi iskre sunca,
i zaspa gola u polju maka.

Autor teksta: Dušan Ceranić 

Foto/Kruno Kezić